Министар за европске интеграције и Национални ИПА координатор Јадранка Јосимовић саопштила је да је Европска унијa одобрила Републици Србији бесповратна средства од 223,615 милиона евра за инвестирање у седам пројеката, од којих су три у сектору транспорта, два у области енергетике и по један пројекат у секторима дигиталне и социјалне инфраструктуре.

Ова средства одобрена су у оквиру шестог позива за подношења предлога пројеката из Инвестиционoг оквира за Западни Балкан (WBIF) Европске уније, а укупна процењена инвестициона вредност одобрених инфраструктурних пројеката јесте 885,413 милиона евра.

"Сви ови пројекти конципирани су тако да допринесу расту инвестиција у Србији и да продубе укупну трговинску и економску сарадњу Србије са регионом тзв. Западног Балкана и са Европском унијом", изјавила је Јоксимовић и нагласила да свеобухватност одобрених мера и пројеката јасно указује да је њихов најважнији циљ управо равномерни регионални развој наше земље, отварање нових радних места широм Србије, побољшање здравствене заштите, као и остваривање циљева Зелене агенде за Западни Балкан, на које се наша земља обавезала заједно са Европском унијом.

"Приступање Србије Европској унији не подразумева само испуњавање мерила из преговарачких кластера и усаглашавање са законодавством Уније већ пре свега има циљ да унапреди услове живота свих наших грађана, што је приоритет целокупног руководства Републике Србије", нагласила је Јоксимовић.

Пројекти из сектора транспорта, за чију реализацију су одобрена на средства у укупној вредности од 135,740,290 евра, обухватају железнички и водни транспорт и усмерени су на модернизацију железничке пруге Ниш – Димитровград - граница са Бугарском, затим на реконструкцију и модернизацију постојећег колосека и изградње другог колосека на деоници Сталаћ - Ђунис који је део пруге Београд – Ниш, као и на обезбеђивање безбедне пловидбе на Дунаву кроз пројекат вађења потопљене немачке ратне флоте из Другог светског рата – сектор Прахово.

У сектору енергетике, одобрен износ од 17,038,367 евра бесповратних ЕУ средстава биће искоришћен за реализацију Трансбалканског коридора кроз изградње далеководне интерконекције између Србије, Црне Горе и БиХ, али и за развој и модернизацију дистрибутивне мреже електричне енергије увођењем напредног система за очитавање бројила и контролу потрошње електричне енергије (систем тзв. "паметног" мерења потрошње електричне енергије).

У сектору социјалне инфраструктуре, конкретно у сектору здравства, одобрена су бесповратна средства за изградњу новог објекта Универзитетске дечије клинике "Тиршова 2" у износу од 36,428,571 евра. Тиме ће се у великој мери модернизовати унутрашња организације рада ове установе, од изузетног значаја за наше најмлађе, значајно ће се побољшати услови за контролу заразних болести, пружити бољи смештај деце на лечењу и њихових породица.

У сектору дигиталне инфраструктуре одобрен је пројекат под називом „Рурални широкопојасни интернет“, који ће бесповратним новцем ЕУ у износу од 34,408,163 евра, у две фазе, обезбедити увођење „брзог“ интернета у руралним подручјима за близу 700 домаћинства и за више од 1500 јавних објеката укључујући школе. Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) као део Регионалног инструмента за претприступну помоћ (вишекорисничка ИПА) представља посебан вид подршке Европске уније и међународних финансијских институција за припрему и реализацију инфраструктурних пројеката којим, у име Републике Србије, координира министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић као Национални ИПА координатор.

WBIF један је од главних инструмената за реализацију приоритетних инфраструктурних пројеката за спровођење Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан (ЕИП). Поменути план предвиђа улагања Европске уније у износу од 9 милијарди евра бесповратне помоћи у приоритетне области и пројекте који доприносе даљем повезивању у региону, као и бољој повезаности са Европском унијом, како би се убрзао слободан проток људи, робе, услуга у капитала.