Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је за РТС да витални интерес Србије јесте чланство у ЕУ. Размишљамо стратешки како да позиционирамо земљу тако да са најмање штете прођемо овај период а слушамо као демократска земља и шта наши грађани мисле, нећемо ићи у аутодеструкцију, истакла је Јоксимовић.

Европска комисија ће у среду, 12. oктобра објавити такозвани пакет о проширењу, који ће садржати и годишњи извештај о напретку Србије у свим областима важним за европске интеграције.

Јоксимовић је рекла да оно што је постао предоминантни тренд у овом тренутку је геополитички дискурс и геополитички угао гледања - он је почео да мути и оно што је био чист приступни процес - реформски процес.

Додаје да је све обојено реториком геополитике имајући у виду шта се дешава у Европи.

"Колико смо ближи ЕУ је важно и легитимно питање, али са новом методологијом и са свим геополитичким разлозима и новим елементима потпуно је легитимно питање где је ЕУ што се тиче Западног Балкана", рекла је Јоксимовић.

Према њеним речима, нова методологија не говори само о адаптацији, већ се говори о синергији промена које треба да се десе и у кандидатима али и у ЕУ, у новом приступу, у заједничком раду.

Питање је и где је ЕУ данас што се тиче Западног Балкана, са својим порукама и са озбиљношћу да се процес из геоплитичких и геостратешких разлога који су постали доминантни - убрза, напомиње Јоксимовић.

"Што се нас тиче, постоји део који је условно реформски технократски, где су јасно наведене све обавезе које имамо у односу на кластере и акционе планове и то ће у извештају 12. октобра бити представљено", рекла је Јоксимовић.

"Сада је све у бојама заједничке спољне и безбедносне политике у односу на геополитику и очекујем без обзира на огроман помак који смо направили, посебно у владавини права, економије да ће извештај бити обојен геополитичким елементима и да ће бити доста критичан у односу на постављање Србије везано за рестриктиван режим према Руској Федерацији", рекла је Јоксимовић.

Колико кошта неувођење санкција Москви

"Кошта нас али би нас коштало и да не водећи рачуна о томе шта грађани мисле, а мислим да је демократија у овом тренутку у свакој земљи, пре свега, она форма која тражи да поштујете и да чујете зашто су вам грађани дали легитимитет", подвукла је Јоксимовић.

"Коштало би нас и да не слушамо шта мисле грађани, наше црвене линије су међународно право и преговарачки оквир са ЕУ. То је оно што сваку озбиљну демократску државу кандидује. То што сада то јесте на удару, и што морамо и ми да разумемо да скоро све државе имају чврсте ставове у погледу режима санцкија, то морамо и ми да схватимо", указала је Јоксимовић.

И од нас се очекује као придруженој земљи ЕУ да усклађујемо и да на неки начин учинимо више да се приближимо ономе што је тренутна заједничка спољна и безбедносна политика, то је чињеница.

"Указујемо где су додатне опасности, изазови, договарамо се као Влада, витални интерес Србије је чланство у ЕУ и то је председник Вучић у Прагу поновио недавно", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да остајемо на европском путу и да се ситуација усложила.

"Нико се не руководи тренутним интересима, или палијативним мерама којим ћемо да гасимо неке пожаре, размишљамо стратешки како да позиционирамо земљу тако да са најмање штете прођемо овај период, слушамо као демократска земља и шта наши грађани мисле, нећемо ићи у аутодеструкцију, изолације смо већ прошли - то не желимо за наше људе и грађане. Водимо рачуна о одрживим интересима Србије и грађана Србије", напоменула је Јоксимовић.

О отварању кластера

Говорећи о отварању кластера, Јоксимовић каже да је препорука из последњег извештаја ЕК који ће бити поновљен и у овом извештају је да је кластер 3 - конкурентност и инклузивни раст спреман за отварање, а био је и прошле године.

"У међувремену смо урадили бројне ствари везано за уставне амандмане, сада причамо само о геополитици, а знате колико дуго смо слушали само владавина права, владавина права - нисмо заборавили владавину права, радимо озбоиљно на томе. Формирали смо радне групе за припрему сета закона о судијама, уређењу судова и Високом савету судства, који су кључни у односу на амандмане које смо изгласали и постали део наших уставних одредби у јануару ове године. То је послато Венецијанској комисији", напоменула је Јоксимовић.

Нисмо запоставили овај процес, поновила је Јоксимовић.

О захтеву Париза и Берлина

Захтев Париза и Берлина је да Београд дозволи Приштини улазак у међународне организације, а заузврат бисмо добили чланство у ЕУ.

"О том предлогу знам колико је председник и мени рекао и што је рекао јавности", рекла је она и додала да је самит у Прагу мултилатерална дипломатија на врху.

"Врло често шефови држава и влада не известе грађане о томе шта су причали. Хвале је вредно оно што је председник Вучић урадио, потпуно је информисао јавност о чему је разговарао са бројним лидерима у Прагу, и оно што се посебно тиче нас и наших интереса везано за питање КиМ - то је најбољи манир који показујемо - не кријемо од грађана шта су теме и проблеми", рекла је Јоксимовић.

Издвојила је неколико је проблема, не само оно што је најзвучније и што нам пара уши, а то је чланство КиМ у УН.

"Долазимо до онога да реформски процес није суштински, него да је суштински да политички с једне стране не правимо проблем да Приштина уђе у УН - отворено је речено, нисмо се тако договорили, потписали смо преговарачки оквир који има јасне смернице. Друга ствар - све и за оне који признају тзв. независно Ксоово, основни услов за чланство у УН па и у СЕ је да будете функционална демократија, да ли неко затвара очи, каква континуирана и безочна кршења људских права која нису у складу са Европском конвенцијом о људским правима се дешавају на КиМ према Србима и према другим грађанима, да ли мислите да ћете васпитати и социјализовати један режим ако их пустите у међународне организације, то је Европа већ видела како се завршава", истакла је Јоксимовић.

Наша сва дипломатска средства, знање и умеће ћемо употребити да укажемо да то није добар правац не само за нас него ни за Европу. Витални интерес јесте чланство али и заштита националног интереса и поштовање међународног права, истакла је Јоксимовић.

Морамо да будемо упорни и доследни

Морамо да будемо упорни и доследни, вештину и знање имамо, али да је лако није, додала је она.

"Чланство у ЕУ не потписује на крају само Влада, мора на референдуму да буде потврђено од стране грађана, а парламенти земаља чланица ЕУ ће да одлуче да ли ће да прихвате Србију у чланство. Грађани Норвешке су одбили чланство. Пуним срцем желим да Србија буде чланица ЕУ, то је једино исправно, али ми као мала земља имамо капацитет дипломатске моћи и радићемо у интересу народа", рекла је Јоксимовић.

Понавља да су црвене линије међународно јавно право и преговарачки оквир који Србија има где се каже - да до тренутка чланства треба да буде постигнут споразум о свобухватној нормализацији односа Београда и Приштине. То је оно нашта смо пристали.

"Није испуњено оно што је испреговарано. Оно што је испреговарано је Бриселски споразум. Сада се ради на његовој имплементацији. Зна се ко не имплементира. Онај ко мисли да је избегао своје обавезе помоћи ће му се тако што ће се другој страни наметнути нове обавезе, то не иде тако", закључила је Јоксимовић.