И док још препричавамо сцене из Скупштине Србије током недавног усвајања ребаланса буџета, уз вувузеле, из Владе Србије стиже вест да би посланици ускоро могли да се изјашњавају о предлогу новог буџета за 2024. годину. Какав је предложени буџет, шта је његова окосница, колико је тешко спроводити одрживу фискалну политику уз све проблеме због рата у Украјини, али и немилих дешавања на Косову, за "Политику" одговара потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

– Буџет за наредну годину правили смо са пројектованом стопом привредног раста од 3,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), а у апсолутном износу чак 8.773,7 милијарди динара. То значи да ће наш БДП у апсолутном износу први пут бити између 74 и 75 милијарди евра, а 2012. је износио 33,7 милијарди евра. Такође, јавни дуг је пројектован на 51,7 одсто БДП-а у 2024. години, тако да настављамо да држимо задуженост земље под апсолутном контролом, уз одржавање макроекономске стабилности. То је у оваквим временима једини рецепт за економски успех. Инвестиције и раст, уз велику дозу опрезности. О томе би у скупштини требало слушати, уместо вувузела, рекао је министар Мали.

* Тек што је усвојен ребаланс у околностима којима, како сте изјавили, нисте били задовољни будући да је изостала права расправа, опет вас очекује скупштина, овог пута усвајање буџета за 2024. Зашто оволико рано, тек је октобар и да ли очекујете расправу овог пута?

- Оно што смо видели у данима када је требало да се расправља о ребалансу буџета никоме није користило и надам се искрено да се тако нешто више неће поновити. Нисмо имали расправу какву је требало да имамо, чиме су оштећени грађани имајући у виду да би парламент требало да буде место где могу да се информишу и чују квалитетну расправу. Није поентирала ни опозиција, ако је то био циљ, јер је мучно било гледати њихово нецивилизовано понашање, а свеукупно је унижен значај парламента као институције, што је губитак за друштво у целини. Оно што смо имали прилике да видимо јесте да је опозиција против повећања примања грађана, и да су желели да блокирају доношење одлуке о увећању плата и пензија, о већим издвајањима за пољопривреду и ретке болести, да су против тога да помажемо мајкама и деци. Надам се да ћемо на седници о буџету за наредну годину имати конструктивну расправу, јер смо отворени за све полемике и дебате које би довеле до веће вредности тога о чему дискутујемо. Нисмо навикли на расправу о буџету у октобру, али поносни смо јер и то показује како се понаша одговорна власт, пошто су неки пре нас буџет усвајали у последњим данима децембра. Ми, са друге стране, у потпуности поштујемо буџетски календар.

* Расправа о буџету стиже у светлу политичких тензија у вези са Косовом. У којој мери ће она обојити буџет за наредну годину и могу ли и колико политичке турбуленције да утичу на остварене и планиране економске токове?

- Иза нас су четири тешке године, у којима смо се, као и највећи део света, суочили са великим изазовима и проблемима. После две године пандемије вируса корона и здравствене и економске кризе коју је она изазвала, дошло је до нове кризе у свету, проузроковане дешавањима у Украјини. Свет се нашао пред новим проблемима које је донео светски енергетски рат и борба за енергенте на свим фронтовима. Широм света успоравају се привредне активности, и много јаче економије од наше клизе у рецесију, док радници остају без посла, јер се фабрике затварају. Локално, у Србији се јављају додатни притисци у вези са Косовом. Политика је увек утицала на економију, нажалост, али за сада успевамо да је одржимо изнад пресудног утицаја који би нас повукао у блато из ког смо изашли захваљујући великом раду, труду и напорима владе и председника државе у протеклој деценији. Свим силама се залажемо за мир и стабилност, они су потребни нашој економији и сигуран сам да ће Александар Вучић успети да нашу земљу извуче и из ове кризе, неокрњену економски.

* Шта је окосница буџета за 2024.? Шта су приоритети у следећој години и да ли сте опрезно и конзервативно припремали и овај, као и прошлогодишњи буџет?

- Упркос свим потресима на глобалном нивоу, негативни ефекти геополитичких дешавања нису знатно уздрмали динамику наше домаће привредне активности. Наша економија је и даље на чврстим ногама, јавне финансије су стабилне, макроекономски показатељи добри. Предложени буџет за 2024. је развојни, уравнотежен буџет, социјално оријентисан са елементима предострожности, односно простором за амортизовање спољних негативних ефеката. Он је наставак политике даљег економског оснаживања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката светске кризе, са што мањим последицама по Србију. Приоритети остају исти – раст на свим пољима.

* Конкретно, колико ће држава Србија имати новца на располагању следеће године?

- Наше пројекције су да ће у 2024. укупни приходи и примања износити 2.040,9 милијарди динара, што је за 136,9 милијарди, односно 7,2 одсто, више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом буџета за ову годину. Расходи, на другој страни, износиће, према нашим пројекцијама, 2.238 милијарди динара. Предвиђен је фискални дефицит буџета од 197 милијарди, што је 2,2 одсто БДП-а и што је ниже од планираног дефицита за ову годину.

Србија задржала кредитни рејтинг

* На ком нивоу привредног раста се базирају планирања за следећу годину и колико је уопште могуће правити пројекције у економски нестабилним временима?

- То је незахвалан посао, тежак и одговоран и баш због тога сваки пут инсистирам на конзервативном приступу. Тако избегавамо изненађења, имамо простора за реаговање, отклањамо могућност да терет кризе пада на грађане јер држава има економску одступницу да преузме терет на себе. Буџет за наредну годину правили смо са пројектованом стопом привредног раста од 3,5 одсто БДП-а, у апсолутном износу чак 8.773,7 милијарди динара. То значи да ће наш БДП у апсолутном износу први пут бити између 74 и 75 милијарди евра, а 2012. је износио 33,7 милијарди евра. Такође, јавни дуг је пројектован на 51,7 одсто БДП-а у 2024. години, тако да настављамо да држимо задуженост земље под контролом, уз одржавање макроекономске стабилности. То је у оваквим временима једини рецепт за економски успех. Инвестиције и раст, уз велику дозу опрезности.

* Критикују вас да повећавањем плата и пензија и исплатом помоћи грађанима доприносите инфлацији. Какав је ваш одговор на те коментаре и хоћемо ли у 2024. обуздати инфлацију?

- Инфлација је рак рана сваке економије. Осим обуздавања инфлације у чему мислим да имамо резултат будући да очекујем да до краја године она падне на око осам одсто годишње, посебно ми је важно да паралелно са том борбом очувамо стандард грађана. Ништа не значи ако само на папиру победимо инфлацију. Због тога и у тешким годинама иза нас, а криза још није готова, ниједном није изостало планирано повећање пензија, плата, помоћи грађанима. У септембру је исплаћено по 10.000 динара за свако дете до 16 година, крајем новембра почетком децембра нас очекује исплата пензионерима од по 20.000 динара. Након октобарског повећања дела плата у јавном сектору и свих пензија, од 1. јануара 2024. године, пензије у Србији ће бити веће за још 14,8 одсто, плате у јавном сектору за 10, а минимална зарада за 17,8 процената и први пут ће прећи 400 евра.

* Какву поруку шаљу они који критикују ову помоћ?

- Свако ко критикује мере помоћи грађанима не мисли добро својој земљи и он није у економској, већ у политичкој борби. Ја сам у економској борби. За наше грађане, за развој, за раст, за већа примања која доносе квалитетан живот. Предуго су се наши грађани борили само за голи живот и пуко економско преживљавање, желим више од тога. Просечна пензија у 2022. износила је 267,6 евра, очекујемо да ће у овој години бити 326, у 2024 – 390 евра. Просечна пензија 2012. била је тек 204 евра. Дакле, имаћемо и више него дупли раст пензија за мало више од 10 година. Истовремено, очекујемо да просечна плата у децембру ове године достигне 840 евра, а у децембру следеће 955. Настављамо и политику пореског растерећења рада, па је од 1. јануара 2024. планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде за 15,1 одсто, са 21.712 на 25.000 динара. На тај начин додатно растерећујемо послодавце и стимулишемо привреду, Посебно ме радује што, осим што расту примања грађана, расте и запосленост која износи 50,4 одсто, па смо у августу имали скоро 2,3 милиона запослених, наспрам 1,86 милиона колико их је било пре десет година.

* Често изговарате да Србија ових година бележи рекорде у привлачењу страних директних инвестиција. Може ли заоштравање тензија на Косову и Метохији да заустави тај тренд?

- Апсолутно сам уверен да ће председник Александар Вучић, као и до сада, знати да се избори са притисцима који се појачавају јер је Србији неопходан наставак трендова које бележимо у претходној деценији. Косово као политичка тема није новост за Србију, али јесте новост да сада на челу имамо државника коме је интерес земље на првом месту. Очекујем даљи прилив страних директних инвестиција, даљи раст интересовања странаца за наше тржиште и наставак инвестиционе политике раста и јавних улагања. Подаци показују да смо на крају августа имали прилив од 2,7 милијарди евра страних директних инвестиција. Овде бих нагласио и да је у буџету за 2024. за капиталне инвестиције опредељено 598,8 милијарди динара, што чини 6,8 одсто БДП-а. То је за 14,2 милијарде динара више у односу на ову годину. Удео капиталних расхода у БДП-у 2010. био је 3,2 одсто. Знамо да више капиталних пројеката убрзава прилив страних директних инвестиција и обезбеђује повољнији амбијент за домаћа улагања приватног сектора, због тога смо у протеклој деценији отворили пола милиона нових радних места.

* На шта ће се потрошити тај новац?

- На изградњу или реконструкцију ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, домова здравља, за екологију и очување животне средине, за велике спортске објекте… Међу капиталним пројектима за које се налазе средства у предлогу буџета за 2024. су северна обилазница око Крагујевца, почетак изградње неопходне инфраструктуре за специјализовану изложбу „Експо” и изградња националног фудбалског стадиона са пратећим садржајима, тунел у центру Београда Карађорђева – Булевар Деспота Стефана, радови на изградњи београдског метроа, брза саобраћајница Нови Сад – Рума (Фрушкогорски коридор), ауто-пут Е-763 деоница Прељина–Пожега, Моравски коридор деоница Појате–Прељина, ауто-пут Београд–Сарајево, саобраћајница Рума–Шабац–Лозница, деоница Ниш–Плочник, као део ауто-пута Ниш–Мердаре, Дунавска магистрала, брза саобраћајница Иверак–Лајковац, изградња ауто-пута Е-75 деоница ГП Келебија – петља Суботица Југ. У предлогу буџета су и средства за два велика и битна пројекта: ауто-пут Београд–Зрењанин и изградњу брзе саобраћајнице Бачки Брег – Кикинда (такозвана смајли саобраћајница) и тако даље.

Радићемо и изградњу или обнову седам општих болница – у Прокупљу, Врању, Лесковцу, Новом Пазару, Зајечару, Сурдулици и Лозници, седам клиника и института, међу којима је и Тиршова два, три научнотехнолошка парка – Чачак, Крушевац и Ниш (фаза два), шест школа, четири установе социјалне заштите међу којима су геронтолошки центри Нови Сад и Суботица, Дом за смештај одраслих особа Кулина и Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска. Гради се и нови објекат Центра за рани развој деце у Београду, реконструкција Југословенског драмског позоришта, а радимо и на „Спортском друштву Раднички” и Националном тренинг центру за одбојку у Београду

* О којој ставки у буџету за наредну годину ћемо највише слушати? Шта бисте издвојили?

- Већа издвајања за пољопривреду, укупно 118,8 милијарди динара, што је чак 6,8 одсто нашег буџета. Већа издвајања за здравство, скок са 519,9 милијарди на 544,9, уз наставак рекордних издвајања за ретке болести и то 7,2 милијарде динара. Већа издвајања за просвету, социјалну заштиту, културу. О томе би у скупштини требало слушати, уместо вувузела.

Извор: Политика