У данима када је требало да представимо како ће до краја године бити распоређен вишак новца у буџету, односно већи приходи које смо направили, видели смо опозицију незрелу за парламентарну демократију и дебату. Уместо да аргументовано прикажу идеје и предлоге, које, иначе, очекујем да буду боље ако сте већ у политичкој борби, они су дували у пиштаљке и слично. Значи да немају идеју како се води држава и како се јавне финансије одржавају стабилним, да их превише боле економски успеси које СНС остварује у ресорима које води. Овим речима почиње интервју за "СНС Информатор" Синиша Мали, потпредседник Главног одбора Српске напредне странке, потпредседник Владе и министар финансија у Влади Републике Србије, коментаришући то што је опозиција галамом и лупањем, вувузелама и пиштаљкама покушала да блокира рад седнице Народне скупштине и онемогући доношење Закона о ребалансу буџета.

- Жалим због тога што је та слика отишла у свет, али она говори о њима. Пре више од деценије имали су прилику да се покажу. Нису повећали запосленост и плате, нису мислили о деци и мајкама, нису помагали грађанима у кризама, а Србија их је имала и те како. Било је тешко, грађани су се сами борили, а данас када држава преузима терет кризе, опозиција једино што изгледа да може, јесте да свира. Али нека их, нека свирају, а ми ћемо да наставимо да радимо и да се боримо за бољи живот грађана.

* Какав ће бити буџет за наредну годину? За које нове пројекте ће држава издвојити новац? Какве новине можемо да очекујемо?

- Развојан, балансиран, подржавајући за животни стандард грађана. Баш као и до сада, без компромиса. Желимо и инвестиције и помоћ грађанима и привреди. Без заустављања Србија иде напред. Настављамо да градимо ауто-путеве, школе, болнице, да подижемо плате и пензије. Као што смо и обећали, пензије у Србији ће бити повећане од 1. октобра за 5,5 одсто, а потом и од 1. јануара 2024. године за 14,8 одсто, што је кумулативно повећање од 21,1 одсто. Такође, од 1. јануара нас очекује повећање плата у јавном сектору од десет одсто, док ће минимална зарада порасти за рекордних 17,8 одсто, што значи да ће по први пут прећи 400 евра. Како се терет повећања минималне зараде не би пренео на послодавце, идемо и са повећањем неопорезивог дела зараде са 21.712 на 25.000 динара, а укупно оптерећење на рад биће смањено на 59,9 процената. За све то треба обезбедити средства у буџету. Наравно, не одустајемо од капиталних инвестиција и великих пројеката које радимо, а за које ће се новац наћи у буџету за 2024. годину, попут изградње инфраструктуре за специјализовану изложбу "ЕХРО 2027", београдског метроа, Фрушкогорског коридора, ауто-пута Е-763 деоница Прељина - Пожега, Моравског коридора, саобраћајнице Рума - Шабац - Лозница, Дунавске магистрале. Ту су и пројекти из области изградње и обнове железничке инфраструктуре, али и изградња и обнова болница, домова здравља, школа, улагања у пољопривреду, заштиту животне средине и све друге области значајне за бољи и квалитетнији живот наших грађана.

* Колико ће појефтињење 20 намирница значити за стандард грађана Србије? Да ли можемо да се надамо још неким појефтињењима?

- Сваки дан се боримо да грађани што мање осете ефекте инфлације и терет светске економске кризе. Инфлацију смо увезли са великом економском кризом која је наступила и траје ево већ четврту годину, и наш најважнији задатак је да не дозволимо да раст цена "поједе" огроман труд који смо уложили да омогућимо раст плата и пензија, односно животног стандарда. Србија данас има пола милиона запослених више него пре десет година, а незапосленост је са 25,9 одсто 2012. године, смањена на 9,6 одсто колико је износила у другом кварталу ове године. Подигли смо просечне плате на 840 евра колико очекујем у децембру ове године, а циљ нам је, као што смо и обећали, 1.000 евра 2025. године. У светлу борбе за бољи живот грађана треба посматрати и значајна појефтињења намирница које су већ на рафовима у оквиру акције "Боља цена". Са том акцијом настављамо, и очекујемо још производа чије ће цене бити значајно снижене. Међу намирницама које су појефтиниле налази се и паризер, производ који сви купују и на коме су генерације одрасле.

* Опозиција је то дочекала са подсмехом и омаловажавањем. Због чега? Зашто им толико смета паризер?

- Спадам у генерацију која је одрасла на паризеру, редовно сам га јео, а и моја деца баш воле и често једу паризер. Иста је ситуација и код председника Вучића. И онда се појави неко ко нам спочитава да не смемо да пробамо паризер. А зашто не би смели да га пробамо? Шта је лоше у паризеру? Њима, у ствари, смета што радимо у интересу грађана, што радимо на побољшању њиховог животног стандарда и што грађани то знају. Грађани виде у својим новчаницима да данас живе боље, виде да им плате и пензије расту и да Влада Србије спроводи додатне мере које ће утицати на бољи квалитет њиховог живота. Једна од тих мера јесте смањење цена бројних намирница, међу којима је и паризер. Исти онај паризер који је постао највећи непријатељ опозиције и око кога кују завере од којих ми је најзанимљивија она где се питају да ли је председник уопште појео сендвич са паризером. Наравно да га је појео, као и хиљадама пута до тада. Зашто га не би појео? Не видим ту ништа чудно. Чуди ме константна потреба опозиције да буду апсолутно против свега. Кажу порасле су цене, инфлација је висока. Ево цене су снижене, а инфлација је стављена под контролу и на силазној је путањи већ неколико месеци. Али, сада им не ваља паризер. Мислим да њима не ваља то што нису на власти, што немају прилику да се богате на рачун грађана и да раде једино у личном интересу. Али, нека их, грађани све виде и све знају. Наставићемо да радимо на бољем животу грађана, то је политика од које не одустајемо.

* Велика помоћ родитељима била је исплата и 10.000 динара за свако дете до 16 година старости. Колико су овакве и сличне мере важне у подизању наталитета?

- Све што радимо, радимо у корист грађана. Они знају да на одговорним позицијама имају људе који промишљају шта им је потребно, који знају да је њихов посао добробит грађана, да су ту због њих. Много мера је донето да би се подстакао наталитет и уверен сам да су ове директне мере финансијске подршке породицама од великог значаја. Лакше доносите одлуку о проширењу породице када знате да можете да рачунате на помоћ своје државе. Сви пензионери добиће крајем године по 20.000 динара и још их очекује повећање пензија.

* Шта Вам кажу најстарији суграђани када са њима разговарате, да ли су задовољни мерама које спроводи држава?

- Од њих константно добијамо безрезервну подршку и сваку прилику користим да им се захвалим на томе. Они разумеју шта су кризе, тешке године, лоша управљања и знају да направе разлику. Ребалансом буџета предвиђено је повећање пензија ове године од 5,5 одсто, а очекује нас и повећање од још 14,8 одсто у јануару наредне године. Са свим повећањима у претходне две године, почев од 1. јануара 2022. године, то чини кумулативни раст пензија од 56,1 одсто, што је далеко изнад повећања цена и то је једино важно, да пензионерима помогнемо да не осете терет кризе на својим леђима. Од јануара наредне године просечна пензија износиће 390 евра, док је пре десетак година била 204 евра. Дупло смо повећали пензије, упркос фискалној консолидацији, пандемији, светској економској кризи, конфликту у Украјини, енергетској кризи. Пензионери то знају и повратне реакције су феноменалне. Такође, они ће од октобра моћи да остваре бројне попусте уз пензионерску картицу, могу да користе ваучере за одлазак у бање, виде да коначно о њима неко брине.

* Колико сте задовољни одзивом грађана у игри "Узми рачун и победи"?

- Половином октобра почеће нови циклус наградне игре "Узми рачун и победи", у коме ће бити подељено још десет станова у Београду. Одзив у првом колу био је одличан, и сада настављамо са наградном игром. Од почетка наградне игре, више од 213 милиона рачуна је стигло у систем, а апликацију користи скоро милион наших грађана. То ми говори да смо прихватили да кроз контролу фискалних рачуна у овоме заједно учествујемо, и то је јако добра вест од које ћемо сви имати користи јер заједно градимо систем за добробит свих и заједно се боримо против сиве економије.

* Колико износи јавни дуг Србије и како држава успева оволико да помаже свим грађанима, из године у годину?

- Јавни дуг је под контролом, нисмо презадужени, пажљиво смо планирали задужења, промишљали и усмерили их ка развоју. Он је сада на нивоу од 50,8 одсто БДП-а, док је просек јавног дуга еврозоне 91 одсто БДПа. Ове године, имаћемо БДП у апсолутном износу од 68-69 милијарди евра, док је пре само десет година БДП у апсолутном износу износио 33,7 милијарди евра. Уз то бележимо и рекордну запосленост будући да око 2,3 милиона запослених плаћа порезе и доприносе. Одговорном политиком смо се изборили за успехе на свим економским пољима. И ту не стајемо. Напротив. Идемо даље.

Минимална зарада први пут прелази 400 евра

* За наредну годину планирано је и значајно повећање минималне цене рада.

- Да, то ће процентуално бити највеће повећање минималне зараде до сада, у износу од 17,8 одсто, на 47.154 динара од 1. јануара 2024. године. Цена радног сата ће се са садашњих 230 динара повећати на 271 динар, а све то значи да ће минимална зарада први пут прећи 400 евра, те да ће са пројектованом инфлацијом за наредну годину од 4,9 одсто, реално повећање минималне зараде износити 12,3 одсто. Следеће године у децембру очекујем да просечна зарада достигне 955 евра, што је скоро три пута више у односу на 331 евро колико је износила 2010. године. Послодавцима ћемо ово повећање минималне зараде компензовати повећањем неопорезивог дела дохотка на 25.000 динара, чиме их мотивишемо да пређу у белу зону и запошљавају људе. Први пут долазимо испод 60 одсто оптерећења на зараде, некада је оно било 64 одсто, а сада ће бити 59,9 одсто. Желимо, пре свега, да наставимо да развијамо нашу земљу како би што мањи број грађана занимала минимална зарада, јер су нам циљ што веће зараде за наше грађане.

Извор: СНС Информатор