Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је питање животне средине питање сваког човека у Србији и генерацијско питање, и да ником не доноси добро ако се то питање користи у политичке сврхе.

"То је као кад се користи у политичке сврхе тема као што је насиље над женама и децом или питања Kосова да бисте добили политичке поене. Тако и сада се користи питање животне средине да би се добили одређени политички поени", рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да од како је формирана Влада Србије, код сваке одлуке која се донесе и сваког посла који се ради у области енергетике и рударства, води се рачуна да се не ради ништа што не би било у складу са свим законима у области животне средине.

"Закон о климатским променама који је усвојен у парламенту је основни закон у овој области и омогућава нам да донесемо стратегију нискоугљеничног развоја, са којом ће потпуно другачије изгледати наша привреда и индустрија у наредним деценијама. Закон омогућава и да прецизно утврђујемо емисије угљен-диоксида и других емисија штетних гасова и да спроводимо мониторинг у овој области. Поред тога, и у другим законима који се доносе управо је заштита животне средине прва тачка", наводи Михајловић.

Циљ зелена Србија до 2040. године

Михајловић је рекла да је визија Србије, која се успоставља новим законима из области енергетике и рударства, зелена Србија у којој ће до 2040. године најмање 40 одсто енергије долазити из обновљивих извора.

"Закони које је Министарство припремило и који се налазе у скупштинској процедури омогућавају да направимо нови инвестициони план, да нашу енергетску безбедност у будућности заснивамо на великим и средњим хидроелектранама, соларним и ветроелектранама и коришћењу биомасе. Такође, кроз нови закон о обновљивим изворима енергије забранићемо изградњу свих Мини хидроелектрана у заштићеним подручјима", рекла је Михајловић.

"Нема развоја енергетике без бриге о животној средини, као ни енергетске безбедности уколико се не води рачуна да се енергија производи из чистих извора", рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да је за заштиту животне средине важан и закон о енергетској ефикасности који предвиђа оснивање Управе за енергетску ефикасност.

"Држава је ту да помогне и привреди да смањи нерационалну употребу енергије, али и да помогне сваком домаћинству да може да замени врата, прозоре, да изолује зграду, тако што ће заједно са локалним самоуправама сносити 50 одсто ових трошкова. Очекујемо да Управа почне са радом од 1. јуна", најавила је Михајловић.

Кроз измене Закона о енергетици, поред енергетски заштићеног купца електричне енергије и гаса, уводи се и угрожени купац топлотне енергије, како грађани који не могу да плате своје обавезе не би прелазили на неке друге изворе енергије који су штетни.

Михајловић је рекла да су после саобраћаја и великих енергетских постројења као што су термоелектране, међу највећим загађивачима индивидуална ложишта, којима ће се држава такође бавити.

"Улажемо око 600 милиона евра само у изградњу постројења за одсумпоравање да смањимо емисију штетних гасова из термоелектрана. Али морамо да водимо рачуна и о индивидуалним ложиштима јер од 2,6 милиона домаћинстава у нашој земљи, 1,2 милиона користи индивидуална ложишта за грејање. На пример, уместо котлова на угаљ или мазут или стављања гуме и пластике у котлове, треба да се пређе на грејање котловима на пелет или на струју", навела је Михајловић.

Михајловић је додала да ће се оваква одредба наћи у изменама закона о енергетици и новом закону о Обновљивим изворима енергије и да се очекује да примена ових одредби почне од почетка идуће године, како би грађани имали времена да замене такве уређаје.

"Кроз Управу за енергетску ефикасност грађани који користе индивидуална ложишта такође ће имати могућност да добију помоћ државе", додала је Михајловић.