"Односи између Републике Србије и Сједињених Држава су јако добри и временом постају све бољи", изјавио је у интервјуу Гласу Америке Владимир Орлић, председник Скупштине Србије који борави у Вашингтону.

Орлић је указао да су стратешко опредељење Србије и њен спољнополитички приоритет, да односи са Сједињеним Државама буду додатно унапређени у, како је указао, најширем спектру тема и области.

"Прогрес који смо направили, на пример када је реч о економији и робној размени је добар показатељ. И то пре свега подразумева унапређен политички дијалог који имамо. И о том опредељењу рекао бих значајно сведочи чињеница да је председник Србије разговарао са саветником за националну безбедност председника Америке и са великим бројем конгресмена другим важним и истакнутим чиниоцима, односно представницима америчког друштва. Уз то чињеница да је овај мој боравак у Вашингтону моја прва посета било којој страној земљи од конституисања Народне скупштине рекао бих показује чврстину тог опредељења“, указао је Орлић.

Орлић је истакао да се у оквиру тих настојања планира успостављање, како га је означио, стратешког дијалога као новог оквира у односима Србије и САД.

"Рекао бих и отварања једне важне нове фазе у изградњи тих односа. Ових дана отварамо и нову зграду амбасаде Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама што и суштински и симболички шаље важну поруку о нашем опредељењу“, прецизирао је Орлић додајући да очекује да ће односи две државе у будућности бити још садржајнији и квалитетнији.

* Један од коментара који смо недавно добили од Стејт департмента јесте била можда, резигнација, па и чуђење америчке администрације поводом недавног потписивања дипломатског споразума Србије и Русије на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. Такође, учестали су позиви Србији да се као држава на путу чланства у Европској унији, усклади са својим партнерима Сједињеним Државама и ЕУ у погледу санкција и политике коју води према Русији. Да ли је то тренутно највећи камен спотицања у односима Србије и САД?

- Што се тиче односа према кризи у Украјини, укупно гледано, усклађеност позиције Републике Србије, од самог почетка, од првог дана - постоји. Реч је о усклађености са међународним јавним правом, са питањем поштовања суверенитета и територијалног интегритета држава. И као што знате, то је наш принципијелни став. Врло јасан став, врло гласно саопштен тако да буде разумљив свима и садржан је у закључцима Савета за националну безбедност Републике Србије.

Тај став и те закључке лично је презентовао председник Републике Србије Александар Вучић и мислим да је ту наша позиција потпуно јасна – дакле поштовање суверенитета и територијалног интегритета безусловно и неспорно да, и то важи за сваку државу света, све чланице Уједињених нација. Укључује и Украјину наравно. И по том питању смо увек били максимално доследни и јасни. При чему наравно, Република Србија поставља и питање: Шта се дешава када је реч о суверенитету и територијалном интегритету наше земље? Јер као што је познато не поштују га сви. И они који су решили да признају такозвано Косово управо су на примеру Србије те принципе нарушили. И Србија с пуним правом, баш због тога што има јасан и принципијелан став и поштује га доследно о којој год држави света да је реч, има право да та питања постави.

* Улози се повећавају и делује да се ствара тренутак да Србија мора да донесе неку одлуку о томе како ће се односити према кризи с обзиром на то куда је одабрала сама да се креће – према Европској унији. А видимо какав став Европска унија и партнер Сједињене Државе, где се сада тренутно налазите, имају о томе. Међутим, уместо да заузме дециднији став, Србија потписује протокол о сарадњи са Москвом у Њујорку…

- Европско опредељење Републике Србије је такође неспорно. И то је наше стратешко опредељење под редним бројем један. И буквално тако, од речи до речи. И то сте чули од председника Србије Александра Вучића, од наших званичника у свакој прилици и на сваком месту. Без икакве разлике. Да ли те речи изговарамо у Београду, или у Бриселу, или у Берлину, Вашингтону, али и у Москви, Пекингу, без икакве разлике. И то је врло јасно и познато свима.

* Али то су речи, потребна су и дела…

- Дела су врло јасна. Наше врло јасно дело је ако на пример говоримо о поштовању међународног права и ових принципа о којима смо говорили. Наша врло јасна дела су и гласање, управо у складу са тим ставом, и пред Уједињеним нацијама у неколико наврата. И не само тамо. Али, ако говоримо о јасним делима и принципима, логично је наше питање: Шта се дешава са делима када је реч о супротном смеру? Дакле, када је реч о Републици Србији? Да ли свако може да каже да поштује наш суверенитет и територијални интегритет? Знамо сви како тај одговор гласи. Када је реч о нашем опредељењу за европске интеграције, делима смо то показали. Србија је велики посао урадила. Више од половине преговарачких поглавља смо отворили. Како? Тако што смо истим делима спроводили реформе. Тако што смо политике усклађивали, тако што смо посао урадили са своје стране у сваком погледу, у тој мери да буде неспорно прихватљив за наше европске партнере.

* Да ли тај процес трпи сада с обзиром на то да Србија има индеферентан став према могућности да санкционише Руску Федерацију због инвазије на Украјину?

- Рекао бих не индеферентан став. Србија има свој јасан, државни став који је садржан у закључцима нашег Савета за националну безбедност.

* Према санкцијама…

- И према санкцијама. Јер ако погледате садржај тих закључака – тамо лепо каже, руководићемо се увек својим виталним, државним и националним интересима. И ти интереси не подразумевају учешће у режиму санкција, а образложено је и зашто. Дакле, то је не само наш однос према некоме ко пружа подршку нашем суверенитету и територијалном интегритету, не признајући такозвано Косово и ту подршку такође рефлектује на нивоу Савета безбедности Уједињених нација. То је и наш однос према врло конкретним практичним разлозима и потребама нашег народа. Што, да вас подсетим, није никакав изузетак, ако говоримо о односима у данашњем свету, ако говоримо баш о тој Европској унији.

Па нису ли управо државе чланице Европске уније саме направиле не један, него много изузетака изузимајући саме себе из мера које проводе, санкција које уводе Руској Федерацији. Зашто? Образложили су то на следећи начин – ми имамо одређене специфичне потребе, ми морамо да обезбедимо нашим грађанима бензин, гас, различите друге животне, виталне намирнице и потребе. И због тога искључили су различите државе чланице Европске уније из тих пакета које уводе, односно оних мера које предузимају. Ако је то тако, рекао бих да је потпуно легитиман став и државе као што је Србија да каже: да, и ми своје интересе имамо, и уз дужно поштовање свима, ми ћемо увек тим својим интересима да се руководимо. И једна од важнијих ствари коју смо успели да променимо, да изборимо за своју земљу је то да водимо сопствену политику – слободну, независну, суверену политику која је дефинисана управо на интересима нашег народа, наших грађана и наше државе. А да су притисци велики, јесу. И да се данас буквално сваки детаљ, нешто што би у било које време можда била потпуно бенигна и нимало значајна ствар, данас користи као разлог за додатне притиске – то јесте тачно.

Видели сте да је дошло до верификације – није то споразум. То је један потпуно безначајан документ који нема суштинског садржаја, политички никаквог. Техничка ствар, бирократска, која говори о томе да ће између два министарства – једног српског и једног руског у наредном периоду бити организовани сусрети, како су већ деценијама уназад организовани, на којима се ништа не усаглашава и не води се никаква заједничка политика. Него две стране, свака у своје име, образлажу своје ставове који су везани за билатерална питања. И сви данас знају да је то то. И да ту никакве дубље суштине нема.

* Велики део међународне заједнице то не посматра као безначајан споразум, већ да једна држава с другом државом која врши агресију на трећу државу склапа споразум на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација…

- Потпуно сам свестан на који начин се тумачи, али ја вам кажем шта је суштина. И шта је разлог да се тумачи на тај начин. То је управо овај однос – ми хоћемо да Србија проводи ону врсту политике какву смо ми дефинисали и какву ми водимо са своје стране. И ако смо ми рекли да не желимо никакве односе са том државом тамо, онда очекујемо да Србија никакве односе нема, ни о чему не разговара и ништа не разматра. Али још једном да вас подсетим – та Србија има своју политику која је заснована на строгом поштовању принципа међународног права што не може много ко да каже – сви не свакако. Али ту постоји још једна паралела. Пошто је ту реч о политичком ставу, јасно је да се не тиче много ни економије, ни енергената. Политички став – ми не желимо да се потписује било какав папир са онима тамо како год се звали. Пошто је то строго политички став, да ли онда постоји и идентичан аршин? Да ли онда очекује свако да Србија нема никакве односе и никакве релације ни са ким ко крши основне принципе међународног права? И знате да је ту одговор не. Јер нико заиста не мисли да Србија треба да уништава своје односе са свима који су кршили међународно право.

* Поменули сте притиске – поводом потенцијалног увођења санкција Руској Федерацији због војне агресије на Украјину. И примећујем да званични Београд често говори о притисцима – да се налази под контринуираним притиском Запада. Да ли се овде уопште може говорити о притиску када партнери Србије, како их сама означава, једноставно траже од ње да се усагласи са блоком ком политички и економски настоји да се прикључи?

- Дакле, као што сам вам рекао – за нас је важно да је Србија усаглашена са нашим интересима са закључцима наших релевантних институција, као и базичним вредностима међународног јавног права. Дакле, оним вредностима које се налазе у самој повељи Уједињених нација, као о обавезујућим резолуцијама Савета безбедности УН – као што је Резолуција 1244. То је оно што сам вам образлагао малопре, али нисте желели да више или детаљније говоримо о тој теми. Што се тиче апсолутне, стопроцентне усклађености са европском политиком, као што је познато, она важи за државе чланице. Србија жели да постане пуноправна чланица Европске уније, али сви знају да се то неће догодити у овом тренутку. Да ли неко може да тврди да ће то бити за месец или два месеца од данас, па да у том тренутку мора да буде сто одсто усклађена – то је, као што вам је познато сада више питање за наше пријатеље и партнере из Европе који са своје стране не чине баш све што би могли – а штета је што је тако. Србија је заслужила да још значајније напредује на свом европском путу и ми бисмо желели да статус пуноправног члана имамо у најкраћем могућем року. И када се то деси онда се подразумева стопроцентна усклађеност. До тада Србија ради оно на шта се обавезала и што је, рекао бих са наше стране, врло озбиљно схваћена обавеза. А садржана је у Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) који каже постепено усклађивање са заједничком политиком. И ми то током година радимо, наравно – стоптоцентно усклађеност важиће у тренутку пуноправног чланства. За нас је важно да смо ми на вредносној страни усклађени са међународним правом у сваком тренутку – безусловно.

* Да ли то онда значи да би Србија, на пример, могла увести санкције Русији када постане чланица Европске уније? Да ли је то тај тренутак – уколико до тада буде трајао…

- У том тренутку - оно што је важеће за државе чланице Европске уније, ако је Србија држава чланица Европске уније, подразумева се. Шта год било. А да ли ће бити – или неће бити… данас, нажалост, нико не може да вам каже шта ће да буде сутра. Малопре сте поменули и то је, нажалост тачно. Ситуација постаје све тежа – и морам да кажем, нажалост, за све нас у Србији је тако. Јер Србија се све време залаже за проналажење, ако је икако могуће, решења које подразумева мир, дијалог и прекид страдања. Због тога у нашој земљи можете да пронађете хиљаде, ако не и десетине хиљада људи, који су и етнички Украјинци и Руси и долазе одакле год. Украјинском и руском народу желимо мир, као што то желимо и свима осталима. Сукоб који се тренутно одиграва на истоку Европе одавно је добио шири контекст и потенцијално је велики проблем за све. Већ сада јесте. Надамо се да неће ескалирати на начин да буде горе за све. То сигурно не желимо.

* Приметио сам да се као аргументација или образложење за неувођење санкција Русији – чујем да се каже: „Ми знамо шта значи колико то патње доноси“, али са друге стране Русија није имала то разумевање према Савезној Републици Југославији када су се 1991. и 1992. санкције уводиле. Него су, без поговора, тада подржали одлуку Уједињених нација да се бившој СРЈ уведе ембарго. Како сад то тумачити?

- То је тачно и Русија није имала проблем са тим да не само подржи тај режим санкција, него и да их уведе. И то су урадили у року од неколико дана. Видите, ми значајно већи број дана, више од 220 дана, нисмо такав потез направили. Све време се руководимо оним што је за нас најважније. А то је наш витални, државни и национални интерес. Није се наша земља никада постављала, а данас се свакако не поставља, на начин да проблеми из прошлости буду нешто што ће да уништи сваку могућност да градимо неке добре односе у овом тренутку. Србија је земља на европском путу. Иако постоје важна питања о којима се ни најмање не усаглашавамо, нити можемо да се усагласимо… Дакле, више од 20 чланица Европске уније признаје такозвано Косово и тиме директно крше наш суверенитет и интегритет. Али, не значи да ћемо због тога да будемо заробљени и да не развијамо најбоље могуће економске и политичке односе са тим државама. Покушавамо да се поставимо на начин који би био најбољи и најпрактичнији за све. И за Србију свакако, али и за све остале. Да вас подсетим само на иницијативу Отворени Балкан. То је, рекао бих, суштински допринос политици која значи мир и стабилност и заједнички развој. На најбољи могући начин. Тако да то буде неспорно корисно за све. Веома смо поносни на чињеницу да је таква иницијатива настала у нашој земљи и да је створена на предлог председника Србије. То је најбољи показатељ у пракси какву политику водимо и зашта се залажемо.

* Не подржавају га све државе са подручја Западног Балкана – неколико њих имају резерве…

- Нажалост не. Али ако погледате разлоге и они су чисто политички. У образложењима за то нема есенције. Не обазиру се на оно што је поента.

* Ради се о државама које нису добро прошле током балканских сукоба деведесетих година...

- Управо због тога би требало да се придруже таквој иницијативи. Погледајте шта је Отворени Балкан у пракси урадио: данашње односе између Србије и Албаније. Најбољи су у нашој заједничкој историји која је вишевековна. Зато што смо их релаксирали. Знате за море проблема и сукоба који су постојали између Албанаца и Срба. Постигли смо не само економску добробит и универзалне вредности које су европске – проток људи, капитала и услуга. Ми смо постигли релаксирање односа и унапређење сарадње и међусобног разумевања.

* А шта са тврдњама да је то инструмент српске хегемоније?

- Ето, видите на основу онога што смо урадили са Албанијом и Северном Македонијом колико је тако нешто тачно и утемељено у реалном животу.

* Подршка Сједињених Држава, на неки начин, условљена је тиме да се читав Западни Балкан у то укључи?

- Имамо подршку Сједињених Држава за иницијативу Отворени Балкан.

* Само ако иста правила важе за све.

- И важе, као што сте видели.

* Па тамо су само три државе?

- И отворен је позив за све остале. Који ће, верујем, у неком тренутку постати чланови те иницијативе и учествовати у свим благодетима тог процеса о којима говоримо. Постоји подршка САД – она је важна и захвални смо на њој. Уосталом, као и подршку САД нашем европском путу – која је недвосмислена. Отворени Балкан је иницијатива отворена за све. И јако је добро, рекао бих, што су представници више држава које тренутно нису чланице – Црне Горе и Босне и Херцеговине, такође присуствовали последњим сесијама које смо имали у Београду. Као и министри спољних послова више других земаља.)

* Враћамо се нечему што је актуелизовано протеклог викенда – а то је прича о наводној понуди Србији да прихвати Косово у УН и не блокира његов пријем у међународне институције - зарад чланства у ЕУ и економске подстицаје. Каква ви сазнања имате о том документу?

- О њему је говорио председник Србије Александар Вучић. О томе да таква понуда постоји. Али, чули сте сигурно и веома јасно какав је одговор државе Србије саопштен кроз речи председника државе. Србија апсолутно не жели и неће признати, са било каквим понудама и варијантама о којима се говорило у јавности, такозвану независност Косова. Дакле, свој суверенитет и територијални интегритет поштујемо. Своју државу такође поштујемо. И чули сте сигурно у више наврата отворено и питамо – постоји ли нека разлика? И каква би то разлика уопште могла да буде између суверенитета било које друге државе и нашег суверенитета. Данас када вам много говоре о томе да је, на пример, важан суверенитет Украјине – ми кажемо, да тако је, сагласни смо потпуно. Али питамо, има ли разлике између тога и сувереренитета наше земље.

* Опростите што вас прекидам – схватио сам да се не тражи признавање Косова него сагласје са чланством у УН…

- Него да ми зажмуримо на оба ока – па да такозвано Косово постане члан Уједињених нација.

* Само покушавам да утврдим да ли сам то тачно схватио?

- Тако је, чули сте од председника Србије, наш јасан одговор је - не. Тако нешто ми нећемо да подржимо. Уосталом, зар баш то не би било у директној супротности са темељним вредностима Уједињених нација о којима говоримо сви. И зар мора једна мала Србија да буде та која подсећа да правила морају да важе једнако за све или онда немају смисао?

* Нисам видео понуду, не знам да ли сте је ви видели – председник Србије је, верујем, видео. Да ли таква наводна понуда представља згодну прилику да се стави тачка на питање које Србију спречава да одлучније искорачи на путу ка ЕУ, али и релацијама са међународним парнерима… да се стави тачка на једно болно питање, јер све су сумње уперене ка томе да би Косово могло бити реинтегрисано у Србију – или било које друго решење. Та прича се одиграла и завршила 2008. године. У међународној заједници је де факто прихваћена, Међународни суд је пресудио да косовска независност није била у нескладу са међународним правом. Да ли је ово нека врста излазне карте за Србију да се окрене према будућности?

- Чули сте и то од председника Србије Александра Вучића – ми ћемо да се боримо за своју земљу. Као што су многима данас када кажу границе ове или оне земље светиња – тако су и нама наше границе светиња. Не, наравно да нећемо да осдустанемо од борбе за Косово и Метохиију и за свој народ који живи тамо. То да је све завршено и прихваћено од стране света – па управо оно што се дешава пред Уједињеним нацијама вам је показатељ да није завршено. Него, смо напротив, важне промене успели да направимо – и преокренемо односе. Сада, већина чланица УН стоји на стајалиштима Србије. Подржава наш суверенитет и каже да Косово и Метохију виде као део наше земље. Говорим о повлачењу признања независности Косова.

* Тога је било осам или десет…

- Не, тога је било осамнаест да ви знате, да сада погледате у вестима како се зову државе које су направиле повлачење. Када погледате тоталне бројеве, видите да је већина чланица Уједињених нација на стајалиштима Србије.

* Ту не могу никако да се сагласим са вама, а није ни превише важно шта о томе мислим.

- Знате ли колико је држава признало независност Косова?

* Да ли знам колико је држава признало Косово?

- Да, да. И колико их не признаје са друге стране?

* Стотинак држава је признало Косово.

- Не, дакле сада већ значајно мање од тога. Управо кроз ових двадесет и нешто повучених претходно датих признања. Тако да је сада тај број мањи, а број оних који стоје на позицијама Србије је већи.

* Да се вратимо на понуду - да ли би се њено одбацивање могло тумачити као потез сличан ономе који су на почетку кризе у бившој Југославији повукли Милошевић и Туђман - одбацивши пречицу за чланство у ЕЗ и знатне економске подстицаје - понуђене како би се криза у тадашњој Југославији неутралисала. Уместо тога - на Балкану су се десет година водили ратови… Ту причу јесу потврдили Киро Глигоров и Раиф Диздаревић бивши високи југословенски званичници. Делује као нешто слично што се већ десило у прошлости, као и да би Србија могла да направи искорак, са чиме се ви не слажете – то потпуно разумем и у супротности је са прокламованом политиком државе Србије – и то ми је потпуно јасно. Да ли би поново могла да буде направљена грешка, као уочи ратова деведесетих година?

- Тиме што Србија поштује темељне принципе међународног права тако што не одустаје од својих интереса и своје државе – не би могла да буде одговорна за било какав сукоб. Напротив, ко данас води политику мира и стабилности, између осталог, и по питању Косова и Метохије. Ко све време, у том дијалогу, има одговоран и озбиљан став.

* Нисам циљао искључиво на сукоб.

- Поменули сте и њега.

* Поменуо сам га као последицу која се догодила тада.

- Сукоб као последица сигурно не може данас да се деси – ако питате Србију. Напротив…

* Али, пропуштена шанса – то ме занима.

- На свакодневне покушаје да се сукоб направи, генерише и да се доведе до ескалације опасним, неозбиљним и једностраним потезима Приштине – како ми одговарамо: увек покушавајући да сачувамо дијалог. Борећи се за мир.

* Не бисмо могли у том смеру – представници Приштине нису овде.

- Да ли сам нешто погрешно рекао? Можемо ли да причамо да се поштује интегритет Украјине – иако никога из Украјине овде нема у студију. Наравно да можемо да говоримо истину – без обзира на то ко је присутан.

* Постоје структуре које тврде да Србија ескалира кризу на Балкану и да је за то одговорна…

- Ко каже? Курти (Аљбин Курти, премијер Косова, прим. нов.)?

* Не само Курти, постојала је забринутост Сједињених Држава приликом једне од претходних криза на граници Србије и Косова, када се руски амбасадор тамо појавио са министром одбране Небојшом Стефановићем. Питали су се шта руски амбасадор ради тамо….

- Ја сам чуо, не само од америчког амбасадора, него и других америчких званичника да су посебно захвални председнику Србије Александру Вучићу због његовог односа и политичког лидерства – који је непосредно омогућио да сачувамо и мир стабилност уз све катастрофалне потезе Приштине – и уз све проблеме које смо имали.

* Мислим да је ту улогу имала Америка и Европска унија, а не само председник Вучић, али удаљили смо се од теме.

- Нисам рекао само, него су му изразили захвалност као човеку који је заслужан за то што смо успели да направимо. То је веома важно – јер суштински говори о томе каква је чија улога и како се постављамо према потребама да се чува мир.

* Нисам вас то питао – већ да ли Србија ризикује, уколико је та понуда истинита и меродавна, да пропусти прилику да закорачи напред или изабере, попут у Југославији деведесетих година, погрешан пут сукоба, нетрпљивости, жртава?

- Не бирамо пут сукоба и нетрпељивости. Бирамо пут сарадње што видите кроз све поступке које чинимо свакодневно. Видите то кроз Отворени Балкан који имплементирамо у пракси и наставак нашег залагања за европски пут. Уосталом, зар наше залагање за успостављање стратешког дијалога са Сједињеним Америчким Државама не говори да смо она страна која је спремна да ради на решењима. Да смо они који желе да се боре за више будућности, не само за нашу земљу, него за све у региону ком припадамо.

* Сада је опет у извесним круговима актуелизовано питање потенцијалног прекидања процеса европских интеграција што би била последица вођења политике која је несагласна са том заједницом и партнерима Србије унутар ње. Да ли је реалан сценарио и имате ли било каквих сазнања да би се тако нешто могло догодити?

- Не, не видим како би то могао бити реалан сценарио. Када говорите о одређеним круговима – претпостављам да упућујете на изјаве неких посланика Европског парламента. За које знате да имају свој веома ригидан и острашћен став када је реч о Србији. Малтене у свакој ситуацији, малтене о свакој теми. Што је њихово право…

* Њихов глас и утисци се чују…

- Нису показатељ онога што ће да буде званична заједничка, обратите пажњу то је веома важно, европска политика према нашој земљи. Тако да не видим разлоге да се било шта заустави и блокира. Мислим да тако нешто није могуће – јер је за такву одлуку потребан конзензус свих чланица. Као што знате, далеко смо од тако нечега. Наравно, свако од појединаца и у Европском парламенту и на било ком другом месту има право да саопшти свој политички став. Као што ми имамо своје право да на такве реагујемо. И када смо суочени са неистинама и некоректним потезима да јасно кажемо шта о томе мислимо. Ми ћемо наставити да се боримо само за своје виталне, националне и државне интересе у сваком погледу.