Председник Владе Републике Србије у оставци Милош Вучевић је поручио са државне церемоније поводом Дана државности у Орашцу да ће Србија остати слободарска и неутрална, иако то многима не одговара, као и да је отварање дијалога по бројним питањима једини пут који може да нас изведе из било које друштвене кризе.

"Међусобно поштовање и уважавање општих интереса морају бити темељ на којем можемо да градимо будућност", истакао је Вучевић.

Вучевић је рекао и да данас, када обележавамо Сретење Господње, уједно славимо и наше сретење са слободом и истакао да нас завет те слободе и данас опомиње колико морамо будно стражарити да сачувамо своју независност.

"Многима данас не одговара слободарска и неутрална Србија, а ја им са овог места поручујем да ће Србија то остати јер то жели већина њених грађана. Ма какве притиске нам правили, Србија никада неће признати отимање своје територије, Косова и Метохије, нити ће угрозити своје пријатељство са традиционалним савезницима. То је завет Карађорђевих устаника, то је дуг који сви имамо према слободи", нагласио је Вучевић.

Како је навео, сада већ давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке.

"Предаја није била опција, као што није ни данас, као што неће бити ни у будућности. Народ је решио да брани своју слободу по сваку цену, јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у ропство", навео је Вучевић.

Према речима Вучевића, који је предводио церемонију као изасланик председника Републике, у том тешком историјском моменту, устаници су се окупили око свог вожда Карађорђа Петровића.

Подсетио је да је Петар Петровић Његош сматрао Карађорђа највећим Србином новије српске историје јер, како је говорио, Карађорђе „диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва - дуну живот српској души“.

Након буђења у Орашцу, устанак се распламсао свом снагом. Беше тада "крвца из земље проврела" и "уста раја ко из земље трава".

Ништа више није могло сломити вољу наших предака за слободом. Уз огромну жртву и страдање постављени су темељи изградње модерне српске државе, али и темељи слободе других балканских народа, истакао је Вучевић.

Наводећи да је људски век испуњен успонима и падовима, тренуцима радости и туге који неизбежно обликују пут и судбину сваког појединца, Вучевић је рекао да је тако било у прошлости, а тако је и сада и тако ће бити и у будућности.

Подсетио је да се у шестом веку над некадашњим центром света, славним Цариградом, надвила страшна тама, односно да су због епидемије куге свакодневно људи умирали у великом броју, а страх и безнађе завладали су Константиновим градом.

Према предању, Господ је тада открио једном побожном човеку да ће куга престати ако се Сретење Господње свечано обележи. Након што је овај празник молитвено прослављен, догодило се чудо и куга је стала. Ова поука из давнина нам доноси поруку да кроз веру и наду, као и увек потребну слогу, можемо да превазиђемо све изазове који су пред нама, навео је Вучевић.

Вучевић је истакао да је отварање дијалога по бројним питањима једини пут који може да нас изведе из било које друштвене кризе.

Наводећи да су наши преци преобратили Србију у првој половини 19. века, тако и данашња генерација, вођена идејом изградње јаке Србије, започела је низ реформи од 2012. године које су омогућиле да данас Србија буде једна од најбрже растућих економија у Европи.

У том смислу, Вучевић наводи да ће План "Скок у будућност - Србија ЕXПО 2027" бити реализован зарад пређашњих генерација, као и оних који тек треба да воде нашу државу.

Иако неки сањају и маштају да Србија мора да стане, са овог места им поручујем да се то неће догодити. Они заборављају које смо све притиске прошли као народ само у последњих сто година, ништа не може сломити нашу упорност и нашу жељу за правдом. Сећајући се славних предака, гледамо храбро у будућност! Живела слобода, живела Србија, поручио је Вучевић.

Сретењски устав означио српски сусрет са правном слободом

Вучевић, говорећи на централној државној церемонији поводом Дана државности у Орашцу, рекао је да је Сретењски устав у многоме покидао бројне везе Кнежевине Србије са Турском и представљао у ствари српски сусрет са правном слободом.

Наводећи да се данас навршава 190 година од како је у Кнежевини Србији прокламован "Сретењски устав", Вучевић је рекао да је тај устав по многим одредбама један од најдемократскијих и најнапреднијих устава тадашње Европе.

Вучевић је подсетио да је Сретењски устав израдио Димитрије Давидовић по угледу на слободоумне уставе Швајцарске и Белгије и додао да је по општим начелима био састављен у демократско-либералном духу.

Према његовим речима, доношење овог правног акта био је ванредан искорак у изградњи и подизању правне свести у Србији, а одредбе су предвиђале поред кнеза и Савета, сталну Народну скупштину, независно судство, док су грађанска права била широка и зајамчена.

"Сретењски устав је у многоме покидао бројне везе Кнежевине са Турском, био је то у ствари српски сусрет са правном слободом. Ова епизода нам најбоље илуструје како се променила Србија у периоду од две деценије", навео је Вучевић.

Вучевић је додао да се 1815. године водила грчевита борба за биолошки опстанак, а да се двадесет година водила политичка борба за изградњу правне државе.

Вучевић је подсетио да је Слободан Јовановић, између осталог, написао за кнеза Милоша Обреновића: "По скоро једнодушној оцени историчара, Милош је највећи политички ум који је Србија дала у целом XИX веку. Милош је онај који је ударио основу и њеној спољашњој независности и њеном унутрашњем уређењу."

Извор: Танјуг